Ove vile na obali mora su dokaz da se i najjednostavniji građevinski materijali poput betona i prirodnog kamena mogu iskoristiti za stvaranje luksuznih objekata.
Prostrane, svetle i jednostavne u svom luksuzu – ove tri vile kao da nas uče superiornosti koju građevinski objekti mogu imati u odnosu na svoju (ne baš tako pristupačnu) lokaciju. Očiglednost odnosa arhitekture sa telom i klimom ovde se ogleda kroz favorizovanje jednostavne konstrukcije i još jednostavnijih materijala – betona i prirodnog kamena.
Vile su u totalnom skladu sa pejzažom i crpe snagu iz uzbudljivog suočavanja sa moćnom i osetljivom prirodom. Jedna se oslanja na geometriju, specifičnu orijentaciju kao i svoj poseban “nevidljivi” deo koji je ukopan u zemlju. Druga izgleda kao velika betonska struktura koja izranja iz zemlje i odmah se okružuje zelenilom koje zatiče oko sebe. Treća je, poput neke nebeske kuće, usredsređena na terasu i svoje vertikalne veze koje stvara sa okolinom.
Materijal je ovde iskorišćen kao sredstvo za razumevanje pejzaža. Svilenkast i mekan beton je u ovom slučaju bio sasvim logičan izbor, s obzirom na to da ga ima u izobilju. Njegov raspon boja se kreće od sive pa sve do najdelikatnije bele, tako da ne čudi zašto je vilama doneo taj dodir luksuza koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Prirodni kamen koji prekriva podove je omekšan i reflektuje senke i svetlost koja prolazi kroz sve unutrašnje prostorije. Drvo koje je odabrano za ovaj građevinski projekat je brušeni hrast boje ćilibara, koje oslobađa svoj specifičan miris i nalazi se u gotovo svim elementima sa kojima čovek u toku dana ima najviše kontakta.
S pravom se, dakle, može reći da izbor materijala samo pojačava odnos koji imamo sa okolinom, ali i protokom vremena. A ponekad, kao u ovom slučaju, čak i oni najprirodniji materijali (koje obično povezujemo sa rustičnim ili organskim izgledom doma) mogu poslužiti za stvaranje nešto hladnijeg luksuza kojem niko ne može odoleti!
