Ovaj udoban porodični dom je nekada davno bio stara drvena štala...
Sadašnji oblik kuće i završna obrada fasade crnosmeđom daskom upućuju na stare drvene štale, kojih je još nekoliko sačuvano u okruženju. Poštovanje istorije lokaliteta pokrenulo je analizu, prikupljanje fotografija i arhivskih mapa područja kako bi se stvorila građevina koja bi bila spona između tradicije i današnjice.
Planiranje unutrašnjeg rasporeda u prizemlju je počelo prilično neobično, sa prednjim prozorom i prostorom za sedenje koji je trebalo da bude centralno središte celokupnog životnog prostora, a to je bila osnova na kojoj je postavljen raspored ostalih prozora. Po principu modernizma i funkcionalizma, gde 'forma prati funkciju', projektovanju fasade je prethodilo planiranje funkcionalnosti u objektu, a tome je usklađena šema prozora na fasadi, tako da cela kuća ima dosledan karakter.
Domaćini su želeli da prvi sprat bude pun, nisu želeli da im tavan i kosine budu postavljeni direktno iznad glave. Otuda skoro puna iskorišćenost visine (oko desetak metara). Cela konstrukcija je od prirodnog drveta, ali prefarbana u belo tako da nestaje na belim zidovima. Svi ovi elementi doprineli su sadašnjem obliku kuće, njenoj visini, proporcijama i funkcionalnom rasporedu enterijera, ali što je najvažnije, jednostavnosti, a opet jedinstvenosti samog tela zgrade.
Najvažnija stvar u dizajnu ove kuće bila je ideja enterijera koji je jednostavan, minimalistički, ali i daje osećaj topline i umirujućeg osećaja. Enterijeri su planirani u standardnoj bazi materijala i boja, odnosno belo, sivo, crno i prirodno hrastovo drvo. Pored ove kombinacije, dizajneri su dodali i zelenu boju u malim količinama, koja se pojavljuje na uglu u dnevnom boravku, na sedištu u predvorju i na uzglavlju kreveta u spavaćoj sobi.
