Ljupko potkrovlje u Parizu pomaže regeneraciju grada

Kada francuska prestonica nema dovoljno prostora da se “raširi”, ona odluči da je vreme da uloži u izgradnju višespratnica ali i ljupkih, prostranih potkrovlja...

A ovakav vid izgradnje ne samo da predstavlja neku vrstu neophodne alternative u današnje vreme, već ostavlja sasvim dovoljno prostora za prekvalifikaciju postojećih zgrada. U ovom konkretnom slučaju radi se o projektu smeštenom između dve petospratnice, koji datira iz 19. veka i predstavlja zgradu restruktuiranu 1997. godine.

Administrativna i tehnička izvodljivost navela je arhitekte da svojim klijentima ponude prostor sačinjen od dva nivoa (svaki površine 60 m2) sa po jednim smeštajem. Jedina razlika između njih jeste što smeštaj na četvrtom spratu ima terase i krov, dok se na trećem spratu ističe balkon sa zelenom površinom. U oba slučaja glavni cilj je bilo obezbeđivanje maksimalne osvetljenosti prostora, dobra integracija kada je urbani pejzaž u pitanju ali i izvođenje radova po prihvatljivoj ceni.

photo: Herve Abbadie

Ovo proširenje nije zamišljeno kao arhitektonski objekat sam po sebi, već kao element urbane gustine koji se s pravom dodaje kontekstualnom urbanom tkivu. Drugim rečima, i pored svih navedenih ograničenja, ovaj projekat je osmišljen kako bi pomogao svojevrsnu regeneraciju grada – ulepšao je postojeće okruženje i pojačao ideju o postojanosti uprkos konstantnoj evoluciji Pariza.

photo: Herve Abbadie

Veliki klizni balkon, istaknut krov, staklena fasada kao i upotreba perforiranog i rebrastog čeličnog lima – svi ovi elementi su na suvremeni način dočarali temu krovnog prozora. Na konstruktivnom nivou izdvaja se implementacija rešenja sa niskim sadržajem ugljenika, odnosno korišćenje prvenstveno obnovljivih materijala (drvo i izolacija od drvene vune) kao i onih koji se kasnije mogu reciklirati.

Za opremanje enterijera, kao i u većini ovih prostora, maksimalno je iskorišćena bela boja u kombinaciji sa nešto tamnijim nijansama nameštaja, mada je kompletan utisak da se radi o pažljivom odabiru najneutralnijih boja – od pesak i krem nijansi pa do nešto tamnijih kada su sofe i fotelje u pitanju.

Izvor: archdaily

Povezane teme