Da, dobro ste čuli, raspored ove geometrijske staklene kućice definisan je fjordovima i stenovitim formacijama koje je okružuju...
Ništa čudno za norvešku arhitekturu, zar ne? Uostalom, priroda je uvek bila glavna inspiracija mnogim umetnicima, pa tako i arhitektama koje su ovog puta došle na ideju da iskoriste panoramski pogled na neverovatnu lokaciju. Ovaj stakleni dom zaista predstavlja neku vrstu utočišta i bega iz urbane sredine: on je stvoren za izolaciju i potpunu privatnost, baš kao što su njegovi domaćini i zamislili.
Idejni raspored otvara i zatvara objekat u različitim pravcima, pri čemu se istočni deo kabine zatvara prema nekim susednim objektima a otvara ka grebenu i bliskom terenu sa druge strane. Suprotni pravci traže se na prednjem kraju kabine, otvarajući veličanstven pogled na dramatične planine i fjord na zapadu. Dva volumena su blago pomerena kako bi se obezbedile zaštićene spoljašnje površine ali i pogled na fjord sa zadnjeg dela kuće.
Ova staklena kućica je postavljena na visini sa postojećim terenom kako bi se omogućila besprekorna interakcija spoljašnjih prostora sa prirodnim terenom. Sam teren je obezbedio prirodnu orijentaciju i pozicioniranje zgrade koja omogućava da različite funkcije rade u skladu sa kretanjem sunca i ravnotežom između privatnosti i pogleda.
Eksterijer se tako sastoji od dva materijala: stakla i borovog drveta, dok je unutrašnjost obložena brezovim furnirom, podovima u granitnim pločicama, kao i kamenom. Obe vrste drveta su tipične za ovaj region, a valja pomenuti i unutrašnjost saune i kupatila koji su obloženi letvicama od jasike što je ovom delu doma dalo neverovatno udoban i prijatan osećaj.
Kao što ćete i sami imati prilike da vidite, oblik zgrade je dijalog sa bliskim prirodnim formacijama ali i sa mnogo većim pejzažom. Njegovi funkcionalni aspekti stvaraju savršenu privatnost i unutrašnje kao i spoljne veze sa različitim zonama oko zgrade.
