Inspirisana staklenom kućom Filipa Džonsona, ova predivna zgrada je rođena iz ruševina rustikalne kuće smeštene na brdu sa božanstvenim pogledom na okolinu.
Prvobitno zamišljena kao dom sa minimalističko-naturalističkim prilazom, ova kuća je ubrzo postala jedna krajnje savremena zgrada rođena iz profesionalnog prijateljstva milanskog arhitekte i lokalnog dizajnera. Projekat je najpre podrazumevao oporavak male rustikalne zgrade koja je smeštena na prilično izazovnoj, brdovitoj lokaciji pa je jedan od ciljeva bio zadržavanje onog iskonskog poljoprivrednog, seoskog duha i njegova adaptacija sa već postojećim egzotičnim terenom.
Kuća je smeštena na površini od oko 80 kvadratnih metara a otvaranjem kliznih staklenih zidova moguće je proširenje za još 50. Fleksibilnost projekta je ono što ovaj objekat čini idealnim kako za poslovne sastanke tako i za stvaranje intimne atmosfere za čitanje ili vežbanje joge.
Arhitektonski sistem stvoren je u korist ispravnih solarnih doprinosa, oblik podova koji se protežu dalje od takozvane staklene vitrine dizajniran je tako da u potpunosti štiti od sunčevog zračenja tokom leta. Pored implementacije izvornog kamena koji celoj kući daje neodoljivi rustični šmek, korišćeni su i održivi materijali koji su namerno ostavljeni nedovršeni – poput betona za konstrukciju i podove, kao i šperploče izrađene od breze koja je poslužila kako za nameštaj tako i za oblaganje kuće.
Sofisticirana arhitektonska i strukturna rešenja, iako nisu na prvi pogled vidljiva spolja, omogućila su integraciju zgrade sa visoko efikasnim rešenjima i materijalima koji su usmereni na uklanjanje i ispravljanje eventualnih toplotnih nedostataka.
Na ovaj način, dobijen je impresivan krajnji rezultat, a to je dom ispunjen sistemom visokih performansi koji ne samo da garantuje ekološku udobnost tokom cele godine, već svojim izgledom mami poglede u svako doba dana i noći.
Photo: archello.com
