Arhitektura u etapama: rađanje restorana usred maslinjaka

Radi se o pravom pravcatom kompletu usluga koji obuhvata proizvodnju maslinovog ulja, uslužne prostorije i fantastičan restoran sa malenim staklenikom...

Da li ovo mesto možemo nazvati rajem za turiste? Svakako da, jer se radi o nesvakidašnjem iskustvu koje se odvija u fazama – a sve zahvaljujući početnom planiranju koje je podrazumevalo izgradnju u čak tri etape. A sve je započelo davne 2013. godine kada su arhitekte dizajnirale malenu uljaru za preradu maslina kojih u ovom delu Brazila ima u izobilju. Projekat je bio isključivo funkcionalnog karaktera, a definisali su ga dvovodni krov i oluci ofarbani jarkim bojama – na jednom kraju objekta bila je smeštena mašina za čišćenje maslina a na drugom veliki sto za degustaciju proizvedenog ulja.

Nakon nekoliko godina aktivnosti pojavila se potreba za izgradnjom priloga koji bi obuhvatao funkcije skladištenja flaširanog ulja, kancelarije, kuhinje za proizvodnju domaćih džemova, magacina ambalaže i kupatila. Predložena je izgradnja objekta koji bi zauzeo bočni i zadnji deo zemljišta i prostor koji bi omogućio vezu sa novom saobraćajnicom za protok usluga. Ova nova „građevinska kutija“, savršeno je usklađena sa malenom uljarom, izgrađena je od betonske i zidane konstrukcije i ima terasu sa panoramskim pogledom na maslinjak.

Koristeći prednost neravnog terena i toplotnih prednosti poluukopane konstrukcije, predloženo je i stvaranje podloge za skladištenje nafte. Na ovaj način su drvenom pergolom povezana dva ključna objekta a pojavila se i mogućnost iskorišćenja prednjeg dela gde se i nalazila velika nenatkrivena terasa sa fenomenalnim pogledom na dolinu i maslinjak.

Pored estetskih kvaliteta ove lokacije, sa jedne strane topografija je favorizovala izgradnju nižeg nivoa, koji bi bio povezan sa uljarom i pristupom uslugama. Na ovaj način dva glavna volumena odvojena su pomenutom pergolom, ali tako da istovremeno imaju savršen pristup kako restoranu tako i prodavnici, dok se u nastavku nižeg volumena nalazi degustaciona soba i poluukopani podrum sa skladištem, hladnom komorom i kuhinjom.

Dok je donji deo obložen lokalnim kamenjem, gornji volumeni su rustikalno malterisani i obojeni istom tamnozelenom bojom koja je korišćena u osnovnom projektu. Pored zatvorenih prostora, na severnoj strani napravljen je balkon i nenatkrivena terasa sa pogledom na dolinu i planine, dok na zapadnoj strani. drveni brisolej prekriva prozore, omogućavajući kontrolu sunčeve svetlosti.

Na kraju valja pomenuti odlično izvođenje radova, kako u građevinskom delu (konstrukcija, zidanje, instalacije i završna obrada), tako i u stolariji i metalnim radovima, sve je to delo lokalnih zanatlija i profesionalaca u regionu. Još jedna od zanimljivih građevina na ovom velelepnom brazilskom imanju jeste i maleni staklenik koji više podseća na nekakvu vrtešku napravljenu od drvenih letvica i deluje kao jedan autonoman i lagan objekat, nezavisan od svih ostalih.

Izvor: archdaily

Povezane teme