Tokom duge i veoma zanimljive istorije uređivanja životnog prostora i predela, uvek su postojala mesta i dela koja su se više isticala od drugih...
...privlačila veću pažnju, plenila lepotom, intrigirala ljudsku maštu i često su zbog toga smatrana čudom. Međutim, koliko su bila jedinstvena i inovativna, toliko su bila i komplikovana za izvođenje.
Da bi takva dela nastala, često je potrebno dosta vremena, ali kako je čovečanstvo napredovalo tako je i vreme za brušenje ovakvih dijamanata bilo sve kraće i kraće. Danas u XXI veku, moderno doba i razvoj novih tehnologija i materijala diktiraju tako brz tempo prilagođavanja, da je ceo progres razvoja društva postala jedna veoma interesantna trka. Korišćenje novih tehnologija, naučnih otkrića, ekološki bezbednijeg i fleksibilnijeg gradivnog materijala, omogućava nam da izvodimo takve dizajnerske poduhvate, koje do pre par godina uopšte nismo mogli ni da zamislimo u svetu hortikulture i pejzažne arhitekture.
Vodeći projekti u svetu pejzažne arhitekture nam u poslednjih par decenija dolaze iz tehnološki najrazvijenijih zemalja. Države dalekog Istoka: Japan, Makao, Tajland, Kina, Južna Koreja, Singapur... su vodeće sile u razvoju i inovacijama svetske privrede. Pored toga njihova viševekovna tradicija poštovanja i poznavanja prirode, im daje dodatnu prednost u boljem uređivanju i održivom razvoju predela i pejzaža. Zvaničnici grada Singapura (ostrvo-grad-država) su 2006-te godine raspisali internacionalni konkurs veoma inspirativnog naziva "Vrt pokraj zaliva" ("Garden by the bay") za uređenje velike zelene površine blizu veštačkog jezera (Marina reservoir) na obali grada. U jezero se ulivaju dve najveće reke (Singapurska reka i reka Kallang) i veštački kanal Gejlang (Geylang River). Jedan od glavnih zadataka ovog zaliva i veštačke vodene akumulacije, jeste prečišćavanje i akumuliranje slatke vode za stanovništvo, na što prirodnijem načinu i sa što većom samoodrživošću.
Svrha konkursa je bila predstavljanje Singapura kao grada u jednom velikom vrtu. Park bi bio napravljen i prilagođen prvenstveno stanovnicima Singapura, takoreći, "krojen po njihovoj meri", i služio bi kao jedan od glavnih repera i simbola grada. Naravno, jedna od bitnijih ideja vodilja je bila korišćenje parka kao važne turističke atrakcije. Preko 170 kompanija iz celog sveta se prijavilo za ovaj zadatak, i bilo je veoma kreativnih rešenja, tako da su na kraju bila proglašena dva pobednika: "Grant Associates" (za realizaciju Južnog dela zaliva - Bay South) i "Gustafson Porter" (Istočni deo zaliva - Bay East) oba iz Velike Britanije. Kasnije je odlučeno da se naknadno uredi i Centralni deo zaliva, koji bi spojio južnu i istočnu stranu. Radovi su započeti novembra 2007, a završeni (i otvoreni za posetioce) oktobra 2011. Dizajn parka i pratećih atrakcija, krasi veoma originalna ideja, koja je omogućila veliki turistički potencijal ovog parka. Kao mesto spiritualne relaksacije i vraćanja mentalnog mira i harmonije, park je podeljen u nekoliko edukativnih celina koje se međusobno prožimaju.
Delovi parka su osmišljeni kao posebne atrakcije, ali se međusobna održivost i interaktivnost mogu videti na svakom koraku. Kao primer treba istaći skupinu veštačkog "super-drveća" visokog od 25 do 50 metara. Pejzažne arhitekte su želele da posetiocima ponude iskustvo šetnje među krošnjama veoma visokog drveća, nalik onima u rezervatu Australije "Dolina divova" (Valley of the giants). Na vrhovima krošnji su postavljene solarne ploče koje skupljaju sunčevu energiju (skladište je i distribuiraju je za potrebe parka), dok kolektori za kišnicu skupljaju vodu. Po ramu "super-drveća", je posađeno različito bilje (preko 162.900 vrsti biljaka je posađeno u parku, a najviše bromelija, orhideja, paprati i tropskih puzavica). Poređani u skupu ili šumarku, "viseći vrtovi" svojim razgranatim krošnjama tokom dana služe posetiocima kao hlad, a noću kao "platno" po kom brojne biljke svojim lišćem i senkom ostavlja svoj pečat na njemu.
Ako bi super-drveće bilo "platno", njen "kist" bi predstavljalo najmodernije osvetljenje tzv. OCBC Garden Rhapsody (OCBC je banka sponzor), koje pomoću kompjuterskog programa, pravi brojne svetlosne efekte i "igre" u različitim bojama. Na ovaj način se ovaj deo vrta ukrašava neverovatnim igrama svetlosti i senke. Sa visinom jednakoj visini zgrade od 16 spratova, ovo drveće pruža predivan balans panorami vrta, a i samom okruženju obližnje marine.
Ako vam to nije privuklo pažnju i zaintrigiralo vas, onda će vas "Cvetna kupola" (Flower dome) i "Šuma oblaka" (Cloud forest) očarati svojom idejom, dizajnom i namenom. Cvetna kupola je za sada najveća staklena bašta bez potpornih stubova, sa ogromnom zbirkom biljaka aridnih predela (suvlja staništa) kao što su Mediteran, Jugozapadna Australija, Južna Afrika. Centralni Čile i Kalifornija. Poenta ove staklene bašte je u njenoj edukaciji stanovništva, i u njoj su na vizuelno primamljivom načinu predstavljene različite adaptacije biljaka na suvije klimatske uslove. Neke od najinteresantnijih biljaka su drvene vrste čije stablo podseća na flašu ili vazu (Ceiba chodatii - Pijano drvo drvenasta vrsta iz Paragvaja; Adansonia digitata - Afrički baobab; Moringa drouhartii - sa Madagaskara) zatim:
- Brachychiton rupestris - drvo koje u svom šupljem stablu čuva velike količine pijaće vode;
- Anigozanthos spp. - cvetni pupoljak ove biljke podseća na kengurovu šapu i veoma je omiljena kao sobna biljka;
- Xanthorrhoea glauca - trava koja raste 1-2 cm godišnje, dok joj je životni vek oko 600 godina;
- Strelitzia reginae - strelicija, biljka čiji cvet jarkih boja podseća na ratničku strelu ili na ptičiji kljun.
Dok "Cvetna kupola" predstavlja izložbu biljaka suvljih staništa. "Cloud forest" je sušta suprotnost, jer se u njoj prikazuje širi dijapazon vlažnijih ekosistema, počevši od tropskih staništa, pa sve do vegetacije prisutne na visini od 2000 metara nadmorske visine. Ove izložbe su prikazane u više spratova na velikom brdu (35 m visoko) sa kog se spušta staza. Spratovi su tako postavljeni da se šetnjom po brdu mogu obići svi biotopi/spratovi, od najnižih (tropske šume) do najviših (vlažne zimzelene šume Azije) Sa vrha ovog brda ponire veliki vodopad koji pada do samog dna brda i stvara pogodne vlažne uslove za sve biljne vrste u ovom stakleniku. Ovde možemo naći obilje biljnih vrsta kao što su Tillandsia (familija Bromeliaceae), različite vrste i kultivare orhideja ( najbrojnija je orhideja Vanda ' Miss Joaquim' hibrid orhideje koja je simbol Singapura, i posađena je i duž svih staza u parku), zatim veoma retka i ugrožena vrsta četinara Australijskiog stribor (Wollemia) i još mnoge druge vrste.
Ovaj park povezuju dve veće vodene površine Jezero vilinkonjica (Dragonfly lake) i Jezero vodomara (Kingfisher lake) po čijim obalama su postavljene staze i dokovi za čamce, kajake... Flora koja je ovde posađena predstavlja prirodni filter akumuliranih voda iz "super-drveća" i zaliva, a izuzetno pogoduju kao staništa vilinkonjicu i vrsti ptice pod imenom vodomar, po kojima su i ova jezera i dobila nazive.
Heritage garden (Vrt nasleđa) je poseban deo parka u kome su posađene sve autohtone biljne vrste ostrva Singapur. U ovom tematskom vrtu možemo prošetati i naučiti sve o dubokoj povezanosti flore ostrva i svih triju etničkih grupa koje čine stanovništvo Singapura (malezijska, kineska i indijska)
Vrt "Gardens by the bay" predstavlja fenomenalan projekat savremene pejzažne arhitekture i pravi je primer jednog od savremenih svetskih čuda. Doduše, koliko god dugo pričali o ovom prelepom parku, njegove tajne i zanimljivosti nikada se ne mogu u potpunosti opisati i dočarati, zato, kada budete bili u prilici da posetite Singapur, jedna od obaveznih destinacija koje sigurno morate obići, je fenomenalni "Gardens by the bay" park. Do tada, ostanite sa nama i uživajte u prelepim slikama ovog parka.
Vidimo se u novim avanturama pejzažne arhitekture i hortikulture uskoro...
Autor: Miodrag Aranđelović
