Jedna od mnogobrojnih prednosti firmi koje se bave arhitekturom jeste mogućnost da samostalno osmisle izgled enterijera svog kancelarijskog prostora. U zavisnosti od funkcije koju bi prostor trebalo da obavlja, zavisiće i njegov dizajn, a jedna firma prilagodila je svoj poslovni prostor tako da ohrabri zaposlene da se više međusobno druže.
Arhitektonska kompanija Woods Bagot dizajnirala je svoj novi poslovni studio u Melburnu s ciljem da podstakne svoje radnike na socijalizaciju. Melburnška kancelarija deo je globalne arhitektonske prakse ove firme, koja uključuje brojne ekspoziture širom planete – od Azije, preko Evrope do Severne Amerike.
Nove radne prostorije nalaze se u Little Collins ulici, u samom srcu gradske poslovne četvrti. Kancelarijskim prostorom koji se proteže na dva sprata dominiraju drvene grede, beton i čelik obojen u crno. Čitav koncept organizovan je oko promovisanja dve ideje – međusobne saradnje i prijateljstva.
Firma je inspiraciju za dizajn svog novog arhitektonskog studija pronašla na interesantnom mestu – u kuvaru Ferana Adrije, poznatog šefa kuhinje iz španskog restorana El Bulli. Feranova knjiga “Porodični obrok” ponudila je rešenje kako da se kompanijski ciljevi – kolegijalnost i socijalizacija – postignu u prijatnom radnom okruženju. Naime, knjiga prikazuje kako se zaposleni u restoranu El Bulli jednom dnevno okupljaju i uz obrok koji se sastoji od tri jela razmenjuju kreativne ideje i dnevna zapažanja.
Feranova ideja zajedničkog okupljanja i međusobno deljenje svakodnevnih iskustava inspirisala je arhitekte iz Woods Bagot-a da naprave “srce” svog poslovnog prostora, žilu kucavicu celokupne firme. Direktor i vođa projekta Bruno Mendes smatrao je da će upravo ovo mesto postati centralna prostorija svih zaposlenih, prostor u kojem se neguje i slavi duh zajedništva i kolegijalnosti.
’Srce’ je sinonim za ogromnu prostoriju u kojoj dominira drvena građa. U centralnom delu prostorije, počevši od visine poda, postavljene su krupne drvene grede poređane jedna iznad druge. Nivoi od greda zajedno predstavljaju nekonvencionalan prostor za sedenje. Koncept pomalo nalikuje tribinama u sportskim salama, ali je rezultat daleko lepši, komforniji i elegantniji.
Uzduž veličanstvene drvene građe protežu se stepenice koje vode do otvorene galerije. Celokupna kompozicija podseća na amfiteatar i odiše opuštenom atmosferom. Zbog toga nije ni čudo što je ovaj prostor za kratko vreme postao centralno mesto za neformalna okupljanja zaposlenih.
Zaposleni u Woods Bagot-u ‘srce’ studija opisuju kao tačku na kojoj se spajaju kancelarijski spratovi. Istovremeno, ovo mesto služi kao platforma za nadahnute govornike, prostor za održavanje filmskih večeri, pa čak i kao plesni podijum za igranke koje se održavaju petkom uveče.
Prostor za okupljanje stapa se sa prostorijom gde se radnicima poslužuje ručak, kao i sa mestima za rad dizajniranim prema konceptu otvorenog prostora. Otvorena radna mesta uključuju i sobe za sastanke koje su od ostatka prostorije izdvojene dekorativnom zavesom.
T.R.
Foto: dezeen.com