Žive ograde su lako održive biljke koje kreiraju atraktivnu granicu između privatnog i javnog prostora, tako da pružaju strukturu u vrtu...
Žive ograde su vrlo dekorativan element okruženja i dvorišta koji se nalaze u privatnom posedu. Mogu biti u više boja, niske, visoke, oblikovane ili puštene da prirodno izrastu. Žive ograde prave granicu između prostora i staza, a odlična su zaštita od pogleda, vetra...
Postoji puno vrsta koje služe za uzgoj žive ograde, a mi vam predstavljamo najpoznatije.
Kalina (Ligustrum ovalifolium) je grm tamnozelenih listića sa belim cvetovima koji brzo raste. Nakon cvetanja stvaraju se crne bobice. Najčešće se koristi kao živa ograda, pa cvet izostaje. Može narasti i do 3 m. Kalina uspeva na svakom tlu, a dobro podnosi i jako sunce i polumračan prostor.
Forzicija (Forsithya) je cvetajući grm. Prepoznatljiva je po žutim cvetovima koji se javljaju u aprilu i maju. Nakon cvetanja razvijaju se tamno zeleni listovi. Traži puno svetla kako bi bogatije cvetala, ali je skromna u zahtevima prema tlu. Brzog je rasta. Dobro podnosi nečist vazduh. Naraste od 45 cm do tri metra.
Photinia (Photina x fraseri) brzorastući grm kojem su mladi listovi crvene boje, koji kada sazru pozelene. Naraste 4-5 metara. Podnosi niske temperature i uspeva na svim tipovima tla.
Kleka (Juniperus sp.) stupastog je oblika. Ima više vrsta, a neke vrste mogu narasti do 4 m.
Lovor višnja (Prunus laurocerasus) brzorastući je grm koji ima sjajne zelene kožaste listove. Otporna je na vetar pa se zbog toga sadi u priobalju. Cveta krajem proleća belim cvetovima, nakon čega nosi plodove crne bobice.
Tisa (Taxus baccata) ima tamno zelene iglice i poznata je po dugom životnom veku. Sporog je rasta. Najbolje uspeva na prostorima bez direktnog sunčevog svetla.
Udikovina (Viburnum opulus) je grm koji će vas opčiniti belim loptastim cvetovima. Listovi su veliki i u jesen dobiju crvenu boju. Podnosi polumračne položaje.
Rododendrom (Rhododendrom sp.) naraste do 2 m. Gusti je grm sa predivnim cvetovima. Cvetovi su veliki, a skupljeni su u cvatove. Listovi su isto tako veliki, ukrasni i puno ih je, pa biljka lepo izgleda i zimi.
Plemeniti bambus (Phyllostachys pubescens) nije česta živa ograda i nije prikladan za male vrtove. Cveta na visokim delovima, pa cvetovi nisu primetni.
Grab obični (Carpinus betulus) pogodan za žive ograde od 1 do 3 m. Za dobru popunu u ogradi potrebno je češće orezivanje, a i tokom zime lišće ne opada sa grana iako u potpunosti izgubi zelenu boju.
Thumbergova žutika (Berberis thunberghii) bodljikavi razgranati grm izražajno dekorativnih crvenih listova, žutih cvetova i crvenih plodova. Pogodna je za niske i srednje žive ograde, a uz redovno orezivanje dobićete izuzetno lepu i privlačnu živicu.
Vatreni grm (Pyracantha coccinea) je izrazito bodljikavi grm, vrlo atraktivnih žutih, crvenih ili narandžastih plodova. Kao živa ograda neprolazan je za životinje i ljude i često se koristi da se spreči bilo kakav prolaz. Koristi se za ograde do 2 m visine.
Ako se primjenjuju odgovarajuće mere nege i održavanja, žive ograde mogu biti dugogodišnje. U literaturi postoje podaci o živim ogradama starijim od 100 godina, više od bilo koje drvene ograde, a i lepše od kamenih i sličnih.
Postoje slobodno rastuće žive ograde za koje se koriste različite vrste. Postoje žive ograde koje osim predivnih i interesantnih listova, odlikuju i prekrasni cvetovi, a cvetaju obilno svake godine. Krase ih i plodovi interesantnih oblika, koji i zimi ostaju na granama.
Postoje i formirane žive ograde različitih oblika, a najbolje su one oblika trapeza, jajeta ili ovalne, jer kod takvih svetlost dopire do svih delova biljke i žive ograde.
Prema visini žive ograde dele se na niske, visine do 0,5 m, srednje visoke, od 0,5 do 2 m i više od 2 m.
Sadnja i briga za novu živu ogradu je vrlo slična onoj za bilo koje novo drvo ili grm. Sadnja je vrlo bitan preduslov uspeha u rastu biljke. Potreban je dovoljno dubok i širok rov za sadnju koji mora biti bar 2 do 3 puta veći od korena. Dobra priprema tla za živu ogradu će dati najbolji početak u životu. Uklonite korov ako nije korišćen herbicid i dodajte organske materije kao što su kompost. Prvih godina okopavajte i štitite biljke od korova, sve dok one ne ojačaju, kako bi bile sposobne same uništiti korov. Posađene sadnice potrebno je obilno zaliti.
Može potrajati tri do sedam godina da postignu željenu veličinu, pa ako želite, možete kupiti polu-zrele živice koje su skuplje.
Kod održavanja živice potrebno je orezivanje. Prvo se radi početkom proleća, drugo krajem juna, a ako je potrebno i treće orezivanje može se raditi sve do kraja avgusta.
Ukoliko želite da se posavetujete ili pogledate izbor biljaka, možete posetiti sajt: Rasadnik Marković ili pozvati na telefon: 0652165698.
Autor: Sanela Predojević