Od osnivanja, švedski gigant IKEA poznat je po svom zalaganju za očuvanje životne sredine. Zbog toga ne čudi što su se iz ove kompanije razvili brojni ogranci čiji glavni cilj nije proizvodnja nameštaja, već projektovannje futurističkih rešenja koja će doprineti oporavku naše planete. Jedan od ovih ogranaka jeste kopenhaška laboratorija Space10, zadužena za spoljne inovacije u kompaniji IKEA.
Istraživači u ovoj savremenoj laboratoriji bave se, između ostalog, i budućnošću ljudske hrane. Ispitujući moguće načine poboljšanja sistema ishrane, stručnjaci iz kompanije IKEA došli su do zaključka da bi alge mogle biti odgovor na neke od najvećih svetskih problema – od neuhranjenosti do klimatskih promena. Naime, mikroalge su pune vitamina, minerala i esencijalnih amino-kiselina, a sadrže pedeset puta više gvožđa nego spanać, kao i više nego duplo veću količinu proteina od mesa. Zbog toga ih mnogi nazivaju ‘mesom budućnosti’.
Kao rezultat ovih istraživanja, laboratorija Space10, zajedno sa troje mladih arhitekti, dizajnirala je u Kopenhagenu paviljon u čijoj se unutrašnjosti nalazi kupola bioreaktora za uzgajanje mikroalgi. Reč je o strukturi visine četiri metra, koju u laboratoriji opisuju kao “arhitektonski paviljon koji proizvodi hranu”. Unutar futurističke kupole smešten je foto-bioreaktor – zatvoreni sistem koji omogućava visokoproduktivnu proizvodnju mikroalgi.
Kupola za uzgoj mikroalgi postavljena je u okviru kopenhaškog umetničkog festivala CHART Art Fair, sa ciljem da posetiocima istakne potencijal algi kao održivog super-useva budućnosti. Pre zvaničnog izlaganja, paviljon je pobedio na takmičenju u arhitektonskom dizajnu koje su osmislili i sproveli organizatori sajma.
Kupola paviljona obložena je sa 320 metara namotanih cevi napunjenih tečnošću sa zelenim mikroalgama, a za tri dana trajanja festivala proizvela je preko 450 litara mikroalgi. Takođe, kako bi se upotpunio utisak, posetiocima je omogućeno da probaju spirulina čips od algi, koji je osmislio kuvar laboratorije Space10 Simon Perez.
Istraživači kopenhaške laboratorije smatraju da će u budućnosti različite vrste mikroalgi biti korišćene kao veoma hranljiva zamena za sojin protein u hrani za životinje, baza za biogoriva, osnova novog načina smanjivanja emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, te metod za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda.
Pored toga, u Space10 veruju da mikroalge mogu i da pomognu u borbi protiv neuhranjenosti, da smanje našu zavisnost od fosilnih goriva, da pomognu da se zaustavi uništavanje prašuma, da povećaju kvalitet vazduha i da smanje nivo zagađenja. Istraživačima nije teško da zamisle stambene zgrade sa foto-bioreaktorima poput onog u paviljonu, koji bi povećavali lokalne nivoe kiseonika, ali i proizvodili spiruline koje bi stanari mogli da koriste kao dodatak ishrani. Kupole sa algama mogle bi se postaviti i na autobuskim stanicama, gde bi smanjivale nivo štetnih gasova u atmosferi, dok bi spiruline koje proizvedu mogle da se iskoriste za pravljenje hleba za neuhranjene porodice.
Cilj paviljona za uzgajanje algi postavljenog u Kopenhagenu, prema stručnjacima iz Space10, predstavlja pokretanje razgovora o tome kako možemo da uzgajamo velike količine hranljivih namirnica unutar gradova, smanjimo naš štetan uticaj na planetu i iskoristimo biologiju da rešimo neke od najvećih svetskih problema.
T.R.