U uskom centru Menhetna, odmah pored Empajer Stejt Bildinga, sagrađen je Henri Hotel. Poput zgrada kojima je okružen, hotel se ističe savremenim stilom koji inspiraciju pronalazi u menhetnovskom luksuzu.
Atmosfera u hotelu nalik je na ambijent neponovljivog Brodvejskog Teatra. Svetla su prigušena, nameštaj napravljen od drveta, a hodnici tamni. Sa druge strane, toaleti su jarko osvetljeni i ukrašeni sa predimenzioniranim ogledalima. Kontrast svetla i senki podseća na bekstejdž teatra – na šminkernice i prolaze između njih. Cilj ovakvog dizajna enterijera jeste da se svaki gost oseti kao zvezda.
Na projektu dekoracije ovog hotela i svih njegovih delova, radila je kompanija WallPepper, koja je osmislila čitavu kolekciju interesantnih tapeta sa privlačnim dezenima. Čak su i liftovi ukrašeni u skladu sa temom. Klizna vrata ne predstavljaju više običan ulaz. Kompanija izradila je zadivljujuće postere po meri vrata koji prikazuju prelepe predele iz prirode.
Kao inspiracija za sobni dekor poslužio je industrijski, arhitektonski stil Čelzi fabrika, koje se nalaze u nekadašnjoj industrijskoj zoni Njujorka. Glavna tema za sobe nazvana je “Sirova betonska grafika”. U “betonskom” stilu izdvaja se detalj koji je dizajniran specijalno za Henri Hotel – Bodlerov citat “budi uvek pesnik”, jedinstveni omaž umetničkoj duši grada. Osnovna svrha ovog citata francuskog pisca jeste da posluži kao inspiracija posetiocima hotela.
Ne samo da zid stvara iluziju da je napravljen od betona, na dodir se čini da je u uređenju spavaćih soba zaista iskorišćen ovaj materijal. Tajna je u sastojcima koji su upotrebljeni u izgradnji – korišćeni su celuloza i tekstilna vlakna, ekološko mastilo na bazi vode, dok je PVC izbačen iz upotrebe.
Najbolje od svega je što je zid poput održivog slikarskog platna, napravljen tako da uvek bude u kontaktu sa ljudima. Štaviše, hotelski gosti se podstiču da utisnu u “betonski” zid svoja osećanja i svoj umetnički pečat.
T.R.